FAMOZNO: HECKLER UND VIKTOR
Evo šta je bilo: učenik petog razreda osnovne škole u Jagodini Viktor Milić naumio je da isplete najduži ćilim na svetu - što je inače sasvim u skladu sa ovdašnjom tradicionalnom megalomanijom i besomučnom jurnjavom za budalastim rekordima i raznoraznim „naj“-ovima - i kao podršku projektu heklanja ćilima obezbedio 400.000 pratilaca na Instagramu.
Pa, gde je onda zapelo? Kod heklice, eto gde. Lokalnom popu, Stefanu Rajčiću, zapala je za oko nemuževnost i nesrpskost heklanja, pak je - verovatno na istoj mreži - napisao, citiram, da: „Srpska tradicija nisu dečaci koji heklaju, sa Odri Hepbern kapicama, zlatnim kajlama i barbi frizurama! Stop stvaranjima lažnih idola i uzora! Uzor nam mogu biti ona deca koja od najmanjih nogu cepaju drva, čuvaju krave i ovce, voze traktore, poste i pričešćuju se! Influenseri nikada!!! Nemojte nam nametati da je nešto natprosečno i uzorno kada nije!!! Još jedan marketinški trik, iza kojeg se nešto krije! U najmanju ruku rušenje ideala i razlike između muškaraca i žena! Brisanje srpske tradicije, takođe.“
Šteta što jagodinski pop nije monah. Bezbeli bi po kratkom postupku dogurao do mitropolita. Ima sve uslove: 1. polupismenost, 2. brzinu na zlo, hitrinu na grabeže, 3. paničan strah da mu neko nešto „nameće“ ili da će mu neko nešto nametnuti, 4. bojazan da se iza heklanja „krije“ nešto užasno, nešto što će dovesti do „rušenja ideala razlike između muškaraca i žena i brisanja srpske tradicije“. (Koju bi, uzgred, ovakvu kakva je bilo sevap izbrisati.)
Treba li reći da je govno pogodilo centar ventilatora? Ili je bilo obratno. Kako god, rezultat je bio isti: protiv heklera Viktora se podigla jagodinska kuka i motika, stvar je eskalirala i Viktoru je pod pritiskom patriotske i tradicionalističke javnosti ugašen nalog na Instagramu. (Moja neznatnost će iskoristiti priliku da dečaku toplo preporuči da ga više nikad ne obnavlja i da se kloni i drugih društvenomrežnih septičkih e-jama.)
Ali kad su odjeknuli i glasovi razuma i kad se inertna javnost malčice uskomešala, Bad Pop Rajčić se - sasvim u skladu sa srpskom tradicijom - presaludimio, podvio repić, pretvorio se u Good Popa i posuo se pepelom po glavi. Ko biva... nije trebalo da ruži dečaka, njegova (popova) culpa, dečak je OK, talentovan je, itd. itd.
Iz napred izloženog da se zaključiti da se stepen masovne psihotizovanosti ovdašnje javnosti bliži tački posle koje povratak u kakvu-takvu normalnost i regularnost više neće biti moguć. Što je - ako mene pitate - logična posledica jedne tradicije koja ne počiva na opštim i zajedničkim načelima, nego na ličnim smatranjima o tome šta jeste, a šta nije srpsko.